Gospodjici…u spomen
Mnogi me je dosad zapitkivo:
Sa čega sam srca obolela,
Sad nek znade moja družba cela:
Rana j’ ljubav, što sam od njih skrivo.
Tebe ljubim, čedo ponošljivo –
Ti si rane srcu mi nanela.
Pa što si se od mene ponela,
Što li gromom biješ srce živo.
Grom je riječ, kojom zboriš hola
– Da me nećeš nikada ljubiti –
Ko Gromovnik sa svoga prestola.
Verujem ti kao tvorcu svome;
Veruj i ti – da ću te ljubiti,
Kapi do je u srcu bolanome.
