Mlekarica
U jednoj kući na planini, živela je mlekarica sa majkom. Zvala se Marija i svakog dana je muzla ovce.
Od ono malo mleka sto je dobijala, pravila je sir ili maslac.
Ali, jednog jutra krčag je bio pun, pa je odlučila da proda mleko na vašaru u obližnjem selu.
Marija je stavila krčag na glavu, jer tako su u njenom kraju žene nosile krčage i zaputila se na vašar.
Bila je toliko radosna da je zapevala, a zatim je počela naglas da mašta:
„Novcem koji dobijem za mleko, kupiću sto belih, krupnih i svežih jaja. Iz jaja će se izeći sto pilića koji će pijukati: piju-piju.
Svakoga dana će puniti trbuščiće pšenicom i kukuruzom. Već vidim kako su porasli ti debeljuškasti pilići!
Kad budu najlepši, prodaću ih na vašaru po dobroj ceni.“
U mislima, mlekarica je već brojala zaradjeni novac.
Parama koje dobijem za piliće, kupiću prase. Ono će jesti krompir i kukuruz iz bašte. Kad se dobro ugoji, prodaću ga i kupiću tele i kravu. Sigurna sam da će moja mlekara biti najbolja na planini. Iznad vrata ću okačiti tablu na kojoj će pisati:
„Marijina mlekara: Najbolje kravlje i ovčije mleko. Najbolji sir i svež maslac“.
Marija se toliko zanela da nije opazila kamen na putu. Saplela se i pala i krčag se razbi u paramparčad. Devojka je gorko zaplakala i zakukala:
Zbogom mleko, zbogom pilići, zbogom lepo moje prase, zbogom kravice, zbogom telence! Zbogom svi moji snovi.
Kad je majka čula šta se dogodilo, utešila je Mariju i rekla joj da ne zaboravi ovaj savet:
Da bi se tvoji snovi ostvarili na javi, dobro otvori oči: nek ti koraci budu pažljivi i pravi, i gledaj put kojim tvoja noga kroči.
